Najplaćeniji igrač u srpskom fudbalu je Almami Moreira, kreator igre Partizana, koji prema revidiranom ugovoru od ove sezone ima platu od 400.000 evra! Nešto manje, oko 200.000 evra zarađuju kapiten Nenad Đorđević, povratnik Mladen Krstajić, a u tom opsegu su i Lamine Diara, Goran Gavrančić, dok nadolazeći „talas" poput Stevanovića ima oko 5.000 evra mesečnu platu - pišu "Večernje Novosti"

S druge strane Topčiderskog brda, u Crvenoj zvezdi, slika je poprilično drugačija iako nije tako bilo minulih sezona. Dolaskom novog rukovodstva na čelu sa Vladanom Lukićem, igrači sa "jakim" ugovorima praktično više i ne postoje. Treba se samo setiti da je Mirnes Šišić imao 375.000 evra godišnje, Ognjen Koroman 200.000 evra, Džeferson Silva takođe...

Čak je predsednik Lukić uspeo da postigne dogovor sa trenerom Vladimirom Petrovićem Pižonom da radi za platu od 5.000 evra što je pet puta manje od Zemana i dva i po puta manje od prethodnika Janevskog.

U sadašnjem timu Crvene zvezde gornji limit zarada je nešto preko 100.000 evra, a među najplaćenijima su, kažu, kapiten Nikola Lazetić i Đorđe Tutorić, dok je ostatak ekipe „u opsegu" od 30.000 do 80.000 evra godišnje. U tom rangu su i ugovori koje imaju igrači Vojvodine, s tim da su Dragan Mrđa, Dušan Tadić, Džozef Kizito, Marselo Pleč i Alin Stojka među najplaćenijima („šest cifara").

U ostalim klubovima situacija je drastično različita. Spartak Zlatibor voda plaća do 80.000 evra po sezoni, u OFK Beogradu je „plafon" 35.000 evra, a slična situacija je u Borcu iz Čačka, Javoru iz Ivanjice, Smederevu, Radu... Klubovi uglavnom 90 odsto budžeta popunjavaju od prodaje fudbalera, troškovi su za naše prilike visoki, i zato ne obećavaju više nego što mogu da plate. Jedini problem je dinamika isplate, jer gotovo da ne postoji klub koji uspeva da mesečno izmiri sve obaveze prema igračima. S druge strane, igrači se ne bune preterano, jer ako ne igraju ne mogu da se dokažu i obezbede egzistenciju kroz inostrani angažman.