Vudro Vilson         Frenklin Ruzvelt (Fotodokumentacija „Politike”)

Kada su srpske carinske vlasti poèetkom 1898. zadr¾ale po¹iljku od 54 barela slanine uvezene iz SAD, amerièki generalni konzul u Srbiji, Vilijam Rokhil, ulo¾io je protest u srpskom Ministarstvu inostranih dela.

U diplomatskim kontaktima dve dr¾ave, zapoèetim poèetkom februara 1881, 54 barela slanine su bila prvi ozbiljniji problem.

Amerièki konzul u Bukure¹tu Jud¾in Skajler i ministar inostranih poslova Èedomilj Mijatoviæ potpisali su 14. oktobra 1881. trgovinski ugovor i konzularnu konvenciju izmeðu SAD i Kne¾evine Srbije. Ovi dokumenti ulaze u red najstarijih bilateralnih meðunarodno-pravnih akata Srbije.

Posle prvog amerièkog ambasadora, ministra rezidenta Jud¾ina Skajlera, u tom poslu se do 1914. ogledalo jo¹ 14 diplomata SAD.

Kada je poèeo Prvi svetski rat 1914. predsednik Vudro Vilson je 4. avgusta proglasio neutralnost SAD, ali je na njegov zahtev amerièki Kongres izglasao rat Nemaèkoj 6. aprila 1917. Do tada su Srbija i njena ratna sudbina zaokupljali pa¾nju amerièkih ¹tampe, ali ne i administracije SAD.

Sna¾ne simpatije javnosti prema Srbiji podstakle su mnoge humanitarne aktivnosti, prikupljanje razlièitog materijala i slanje bolnièkih misija u Srbiju.

Vilsonova pozicija o odr¾anju Austro-Ugarske je pred kraj rata promenjena, pa su predstavnici Narodnog vijeæa Slovenaca, Hrvata i Srba iz Austro-Ugarske, predajuæi adresu Narodnog vijeæa 1. decembra 1918. regentu Aleksandru Karaðorðeviæu, izrazili uverenje da æe granice nove dr¾ave biti povuèene po etnografskim principima i primenom ,,naèela narodnog samoodreðenja” predsednika Vilsona, koja su znaèila su¹tinski zaokret u politici SAD prema stvaranju jugoslovenske dr¾ave.

Tokom Drugog svetskog rata, ideja o razbijanju Jugoslavije bila je sna¾no prisutna u SAD.

Na sastanku sa britanskim ministrom Idnom 15. marta 1943, predsednik SAD Ruzvelt je rekao ,,da Srbi i Hrvati nemaju ni¹ta zajednièkog i da je sme¹no prisiliti dva tako opreèna naroda da ¾ive zajedno u jednoj dr¾avi”.

Predlagao je posleratno obnavljanje samostalne Srbije i stavljanje Hrvatske pod starateljstvo UN.

Saveznièko bombardovanje gradova u Srbiji 1944. godine ostavilo je, nesumnjivo, bolni trag u seæanju srpskog naroda.

Vlada SAD je priznala FNRJ 23. decembra 1945, kada je veæ otvorena kriza oko Trsta.

Jugoslavija je u oèima SAD bila satelit Moskve, amerièki i britanski avioni su naru¹avali vazdu¹ni prostor FNRJ. Samo od 10. do 20. avgusta 1946. bilo je 110 takvih preleta, a jedan amerièki avion je i oboren.

Pritisci na Beograd su pojaèani i zbog suðenja Dra¾i Mihailoviæu, graðanskog rata u Grèkoj i presude zagrebaèkom nadbiskupu Alojziju Stepincu.

U februaru 1948. je otvoren sovjetsko-jugoslovenski sukob, sna¾no obojen i liènim rivalstvom Staljina i Tita.

Zapad je i dalje pritiskao, a SSSR je uveo najgrublju ekonomsku blokadu. Iako izolovana, Jugoslavija je odlukom Generalne skup¹tine 20. oktobra 1949. izabrana u Savet bezbednosti UN, svakako i zato ¹to je veæ 30. juna 1948. u SAD zakljuèeno da je prvi put jedna ,,komunistièka dr¾ava” postajala ,,nezavisna od Moskve”.

Jugoslavija je bila centralna taèka spoljne politike SAD u nastojanjima da izazovu podele u komunistièkom svetu.

Tokom boravka Vladimira Velebita u SAD (1951–1952) doneta je odluka o velikoj, pa i vojnoj pomoæi Jugoslaviji. Poèela je realizacija ideja D¾ord¾a Kenana.

Politika SAD u vreme predsednika Ajzenhauera (1952–1960) bila je vrlo pragmatièna. Ekstremni antikomunista D¾. F. Dals je gotovo prisiljavao amerièki Kongres da pru¾i pomoæ Titu i Jugoslaviji, koja je postala kljuèni strate¹ki partner NATO-a, ¹to je potvrðeno i Balkanskim paktom izmeðu Jugoslavije, Grèke i Turske (1953).

Pokazalo se da ideologija nije toliko va¾na u kreiranju politièkih odluka.

Posle ru¹enja Berlinskog zida 1989. i kraja Hladnog rata, stvaranje novog globalnog poretka praæeno je razbijanjem SFRJ i serijom ovda¹njih ratova.

Sankcije, ignorisanje meðunarodnog okru¾enja u politici Slobodana Milo¹eviæa, NATO bombardovanje Republike Srpske, a 1999. godine i agresija NATO-a na SR Jugoslaviju, ostavili su u nasleðe tragièna iskustva koja su uveliko poru¾nela sliku amerièko-srpskih odnosa i diplomatskih veza ustanovljenih pre 125 godina.

Slobodan Kljajiæ


Ajde Unde druze malo prokomentarisi ovo boldano, i reci Vejnu da ima Titi da podigne spomenik ispred svoje kuce

jesu to slovenci digli titu spomenik negdje?

jesu to slovenci digli titu spomenik negdje?

Ee moj Mile, pa sta si ti mislioEno Thor ti je bio poslao na temi Josip Broz spomenik! I ne samo spomenik, nego su  na brdu koje gleda na Italiju velikim slovima napisali TITO Sad cu ti naci pa cu poslati ovde- sa zadovoljstvom