Neizvesnost je jedna od najlepših strana sporta. Do juče otpisani Novak Đoković naglo se vratio u centar nagađanja: dokle može da igra kao na Vimbldonu, da li će se vratiti na prvo mesto već ove godine i – mnogo dalje u budućnost – hoće li ponovo otvoriti pitanje Federerovih rekorda.

Za takav čudesni preobražaj – više u glavama navijača nego u Đokovićevoj – bilo je dovoljno sedam pobeda na travi londonskog teniskog hrama. Šest je bilo manje-više očekivanih, čak i za još nezagrejanog Đokovića. Presudila je sedma, u divovskom polufinalu sa trenutno najboljim teniserom sveta Rafaelom Nadalom. 

Nije bila ubedljiva, niti je mogla biti posle dve godine posrtanja, ali su prvi set, a potom prelomni trenuci trećeg i petog, pokazali da Đokovićeva glava i dalje može čudesno da nadjača Nadalovu snagu. Mogao je meč da ode i na drugu stranu, posle mlakog Novakovog nastavka drugog dana, ali i za taj pad tonusa je bilo valjanih razloga.

Prvog dana je igrao na svežinu i želju, dajući do znanja rivalu da se definitvno vratio, a drugog je morao da štedi nedovoljne rezerve. Jedinstvena karakteristika, da raspoređuje snagu i trpi pritisak do odlučujućih trenutaka, nešto je što samo Đoković ima i što je dao zlatnom dobu tenisa.

Takve šampionske nijanse su stvorile okršaj godine na Vimbldonu, dvojice briljantnih majstora različitih stilova, a ishod je najavio moguće promene na vrhu. Pokazale su da naš teniser nije izgubio moć iz perioda 2011-16, da je bila varljiva razlika između prvog i 21. na svetu. Nadalova samouverenost pre meča i potom priznanje da je izgubio od boljeg, govore da će prvi reket sveta do kraja sezone imati velikih problema da sačuva bezmalo 4.000 prošlogodišnjih poena. 

Ništa lakše neće biti ni Rodžeru Federeru, posle teškog promašaja u polufinalu sa Kevinom Andersonom. Dva seta prednosti i meč-lopte na terenu kojem je podredio celu sezonu, predstavljaju poniženje za osmostrukog šampiona i lako mogu da promene njegov raspored do kraja godine, kada ga čeka odbrana oko 3.000 poena. 

Niko ne zna koliko je benzina ostalo u Đokovićevom motoru posle velikog pražnjenja u Londonu, ali jaču odskočnu dasku nije mogao da poželi. Pre turnira je rekao da mu je trava obično prilika da iskali bes za promašaje na šljaci, a narednih osam meseci, od avgusta, igraće na najuspešnijim, tvrdim terenima. Savršen trenutak za meteorski rast ambicija.

U trku za prvo mesto se iznenada vratio u Londonu, gde će je i završiti, od 11. do 18. novembra. Ne treba više sumnjati da će se na kraju godine naći među najboljom osmoricom, jer je već peti po ovogodišnjim rezultatima. Između potcenjivanja do Vimbldona i precenjivanja posle 13. najvećeg pehara, sada realno može da završi godinu na vrhu, ako iskoristi travnati zamajac i sačuva se od povreda.

U prvih deset bez poena iz 2017.

Na zvaničnoj ATP listi Đoković je od ovog ponedeljka deseti, ali jedini ne brani poene, jer je posle Vimbldona 2017. pauzirao do kraja godine: Zvanična ATP lista: 1. Nadal 9.310, 2. Federer 7.080, 3. A. Zverev 5.665, 4. Del Potro 5.395, 5. Anderson 4.655, 6. Dimitrov 4.610, 7. Čilić 3.905, 8. Izner 3.720, 9. Tim 3.665, 10. Đoković 3.355 poena, itd.

Peti po ovogodišnjim rezultatima

Na listi ovogodišnjih poena, prema kojoj se određuju učesnici završnog ATP turnira u Londonu, Đoković je već stigao do petog mesta, a pre samo dva meseca je bio 75, sa šest pobeda i šest poraza. 

Ovogodišnji poeni: 1. Nadal 5.760, 2. Federer 4.020, 3. A. Zverev 3.585, 4. Del Potro 3.380, 5. Đoković 3.355, 6. Tim 2.995, 7. Čilić 2.915, 8. Anderson 2.820, 9. Izner 2.220, 10. Nišikori 1.610 poena.

Još 8.000 poena

Do kraja sezone, na tvrdim terenima se može osvojiti još oko 8.000 poena. Prema uobičajenom rasporedu, pred Đokovićem bi od avgusta bili sledeći turniri: Toronto (1.000), Sinsinati (1.000), Njujork (2.000), Peking (500), Šangaj (1.000), Pariz (1.000) i London (1.500 poena).