|
Kao što sam obećao, javljaću se češće...
Drago mi je da su ljudi moj prošli dnevnik uglavnom pozitivno prihvatili... Znam koliko bi vi voleli da znate šta se dešava van terena, i zbog toga ću pokušati da u budućnosti pišem...
Naveo sam u prošlom dnevniku da cu pričati malo o Maldivima (ostrvima gde sam proveo svoj odmor)! Ne želim previše o tropskom mestu da pišem, jer sam svestan činjenice da mnogi ljudi ne mogu sebi da priušte da odu na takva mesta! Ne želim da me ljudi mrze zbog toga :-)
Uglavnom, na Maldivima sam bio prvi put u životu, a društvo na ovoj prelepoj destinaciji mi je pravila devojka Jelena... S obzirom da smo bili na prilično malom ostrvu, nismo mogli da imamo previše aktivnosti! Međutim, to je ono što je nama najviše trebalo, TOTALNI RELAX... Barem je tako bilo prva tri dana, i onda nisam mogao više da izdržim i morao sam nečim da se bavim :-)
Otkrivena je nova strast zvana RONJENJE!
Voda je fluoroscentne plave boje, čista, i topla kao bara... Maldivi su jedna od najatraktivnijih destinacija za ronjenje. Upoznali smo jedan bračni par iz Engleske koji godinama dolazi na Maldive samo zbog ronjenja! Pošto nikada nismo iskusili podvodne avanture, odlučili smo da zaronimo. Oboje imamo malo problema sa vodom i strah od morskih dubina, i bili smo skeptični na početku da li će nas nešto ščepati :-) Naravno, imali smo instruktora koji nam je sve objasnio i uverio nas da neće biti problema ukoliko se držimo pravila...
Posle vežbanja i prvog ronjenja na 9-10 metara, osećaj je bio toliko zadivljujući, da smo morali opet da ponovimo! Onda smo imali izbor: ili ćemo da nastavimo sa avanturističkim ronjenjem na maximalnoj dubini od 10 m ili ćemo pohađati kurs i polagati ispite za ronilačku dozvolu i maximalnu dubinu od 18 m. Prihvatili smo ovu drugu opciju, zbog moje velike želje da imam bliski susret sa ajkulom! Znam da ovo zvuči suludo, ali imam tu želju... Ajkule su stvorenja kojih se verovatno najviše plašim, ali koja me isto tako privlače... Dosta sam čitao o njima, i otprilike znam kako da se odbranim, ako me jedna napadne, hahaha! Osećam kada bi otvorila one ogromne čeljusti i uputila se ka meni, da bi se sam udavio, da ne bih osetio kako postajem njen obrok :-)
No, na kraju nismo imali bliski susret sa ajkulama u dubini, jer se one nalaze na dubini od oko 30 m.
E, za to mi je potrebna još jedna dozvola :-)
Međutim, viđali smo ajkule u plićaku od 1 m dužine, koje su bezopasne... Ako te napadnu, uglavnom ti odgrizu jedan prst na ruci ili nozi! Ma, to nije ništa, ionako ih imamo po 10 :-)
Trabalo nam je 5-6 dana da završimo sve ispite i dve velike knjige o ronjenju! Nisam znao da može da bude toliko komplikovano, ali vredelo je. Videli smo razne životinjke pod vodom: od ogromnih kornjača, jegulja, raznoraznih riba, ali ono što nam je najviše pažnje privuklo su džinovske RAŽE, zvane MANTA RAYS. Dostižu veličinu i od po 3m, ali su miroljubiva stvorenja.
Pored ronilačke atrakcije uglavnom smo uživali, sunčali se, kupali, vozili biciklo (koje je inače na tom ostrvu glavno prevozno sredstvo), imali romantične večere i avanture...
Mislim da sam zaslužio da posle toliko duge, iscrpljujuće, ali i uspešne sezone za svoju i njenu dušu izdvojim dve, tri nedelje odmora...
Posle Maldiva smo otišli putem Izraela. Bio je prilično dug put do Tel Aviva, s obzirom da iz mnogih arapskih zemalja nema direktan let (iz svima poznatih razloga), pa smo morali da kružimo. Bili smo samo tri dana, ali smo se fenomenalno proveli i uživali u čarima svete zemlje. Kao što sam spomenuo sveta zemlja (Jerusalim), je bila naša glavna turistička atrakcija...
Kao pripadnik hrišćanske vere, jednostavno sam osećao obavezu da vidim sve znamenitosti svete zemlje! Prošli smo kroz ulicu VIA DOLOROSA, kroz koju je Isus Hrist nosio krst i koja sadrži 7 stanica. Kada hrišćani imaju redovnu molitvu, stanu na svaku od stanica i pomole se nekih par minuta. Ljudi ih prate u hodočašću sa velikim ponosom i verom u Boga! Taj prizor je neverovatan i svako ko je iole pobožan, oseća se prosvetljenim... Takođe smo dodirnuli kamen na kojem je Isus razapet i poljubili ploču na kojoj je ležao kada su ga skinuli sa krsta! Najpoznatija hrišćanska crkva na svetu obiluje raznim ikonama Isusa, njegovog razapeća i vaskrsnuća i mnogih drugih svetaca.
Takođe smo bili ispred Zida Plača, ispred kojeg se nalazi stotine Jevreja koji se mole i mnogo turista koji ostavljaju kratke porukice u šupljinama tog zida... Postoji velika i duga priča za Zid Plača i sve ostale delove svete zemlje koje smo sa velikim zadovoljstvom i pažnjom slušali od našeg vodiča, koji nam je sve detaljno objasnio...
Preporučujem svakome ko ima priliku i ko nije posetio Jerusalim i Izrael, da to obavezno uradi u budućnosti...
Tako nam je otprilike izgledao prvi dan u Izraelu, a već smo bili oduševljeni... Drugi dan smo išli u obilazak zemlje, i uspeli smo skoro celu da obiđemo za 5-6 sati! Kako? Pa, naravno, iz vazduha. Moja dva menadžera su iz Izraela, kao i kondicioni trener i oni su bili glavni organizatori našeg boravka. Sestra mog menadžera Amit-a je pilot i ima svoj mali avion, s kojim smo obišli veći deo Izraela. Opet smo videli i upoznali neke nove stvari, a jedna od boljih atrakcija je Mrtvo more.
Mrtvo more se nalazi na 400 metara ispod nivoa mora, što ga samim tim čini svetskim čudom... Kažu da se mnogi turisti kupaju kada je sezona i doživljavaju neverovatan prizor. S obzirom da je velika gustina vode, kada su u mirnom stanju, plutaju po vodi, ne tonu... Znači da mogu bez problema da se okrenu na leđa i čitaju novine, bez brige da će potonuti :-) Zanimljivo, zar ne!?
Poslednji dan sam proveo na raznoraznim testovima i pregledima, uglavnom fizičke izdržljivosti! To je ujedno bio i glavni razlog našeg dolaska u Izrael!
Posle skoro dve i po nedelje odmora i avantura, vratili smo se u naš Beograd u kome su me čekale nove obaveze i humanitarna egzibicija u Areni pod nazivom NAJJ, o kojoj ću pisati u narednom izdanju...
Bio je ovo prilično dug, i (nadam se) zadovoljavajući dnevnik, koji će mi pomoći da se iskupim za sve ovo vreme neobaveštavanja, hahaha.
Puno pozdrava iz Kengurlenda!
|
